Гујон је рекао да још нема комплетне анализе пописа с разлозима који објашњавају тако бруталан пад Срба у Хрватској.
Он је навео да је Хрватска изгубила 10 одсто становништва, али да су Срби сведени на ниво статистичке грешке од 3,2 одсто, односно на 123.892.
Говорећи о укупном паду броја становника у Хрватској Гујон је упоредио то са процентом људских губитака поражене Немачке након Другог светског рата или дупло више него француски губици у Првом светском рату.
Он је нагласио да српски представници у Хрватској треба да нађу начин да живе и сарађују с Хрватима али да то не води ка асимилацији.
Извор/Фото: www.dijaspora.gov.rs / Tanjug
„Старосна структура која се наводи, свакако има свој удео, али ко год је обилазио српски народ у Хрватској, зна да постоји још нешто а то су дискриминација, која се спроводи код запошљавања, код немогућности учења српског и изолације српских села, као и насиље. Забележи се око 300 напада годишње на Србе у Хрватској, што је три пута више него на Србе на Kосову и Метохији“, рекао је Гујон, а саопштила Управа.
„Ефекти беле куге су били вишеструко појачани 2013. уласком Хрватске у ЕУ. Да ли су ти кобни ефекти по демографију били очекивани и предвидиви? Јесу. Да ли се хрватска држава довољно припремила да их смањи? Очигледно није. Данашња Хрватска је огледало наше демографске будућности ако Србија уђе у ЕУ неприпремљена. Ово је одговорност свих нас“, истакао је Гујон.
Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон говорио је данас пред посланицима на скупштинском Одбору за дијаспору и Србе у региону о проблему нестајања Срба на простору Хрватске, после објављивања резултата пописа становништва.
„У оквиру Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону пратимо и темељно извештавамо о положају Срба у окружењу у оквиру билатералних и мултилатералних механизама као што су мешовите међувладине комисије или Савет Европе. Такође, финансирамо пројекте који доприносе очувању српског језика и идентитета“, рекао је Гујон.
Он је додао да су сви у законодавној, и у извршној власти, на располагању Србима у Хрватској за сву помоћ која им буде требала.
Говорећи о укупном паду броја становника у Хрватској Гујон је упоредио то са процентом људских губитака поражене Немачке након Другог светског рата или дупло више него француски губици у Првом светском рату.
Он је нагласио да српски представници у Хрватској треба да нађу начин да живе и сарађују с Хрватима али да то не води ка асимилацији.
Извор/Фото: www.dijaspora.gov.rs / Tanjug
„Старосна структура која се наводи, свакако има свој удео, али ко год је обилазио српски народ у Хрватској, зна да постоји још нешто а то су дискриминација, која се спроводи код запошљавања, код немогућности учења српског и изолације српских села, као и насиље. Забележи се око 300 напада годишње на Србе у Хрватској, што је три пута више него на Србе на Kосову и Метохији“, рекао је Гујон, а саопштила Управа.
„Ефекти беле куге су били вишеструко појачани 2013. уласком Хрватске у ЕУ. Да ли су ти кобни ефекти по демографију били очекивани и предвидиви? Јесу. Да ли се хрватска држава довољно припремила да их смањи? Очигледно није. Данашња Хрватска је огледало наше демографске будућности ако Србија уђе у ЕУ неприпремљена. Ово је одговорност свих нас“, истакао је Гујон.
Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон говорио је данас пред посланицима на скупштинском Одбору за дијаспору и Србе у региону о проблему нестајања Срба на простору Хрватске, после објављивања резултата пописа становништва.
„У оквиру Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону пратимо и темељно извештавамо о положају Срба у окружењу у оквиру билатералних и мултилатералних механизама као што су мешовите међувладине комисије или Савет Европе. Такође, финансирамо пројекте који доприносе очувању српског језика и идентитета“, рекао је Гујон.
Он је додао да су сви у законодавној, и у извршној власти, на располагању Србима у Хрватској за сву помоћ која им буде требала.
