Као чврсто интегрисана у европске и светске политичке, економске и технолошке токове, Србија паметно користи све позитивне стране интеграција, али у исто време не може да остане имуна на проблеме који муче данашњи свет. Снабдевање енергентима, раст цена хране, раст инфлације, мањи раст од првобитно пројектованог – сви имамо исте бриге, а ми у Србији и било ко други у Европи, без обзира да ли је неко мање или више развијен.
Као министар спољних послова имам обавезу да вас обавестим о неколико најважнијих праваца наше спољне политике у овом тренутку, зато што увек морамо да имамо у виду да је овај сегмент изузетно важан за наш свакодневни живот, за нашу економију, а нарочито за наш будући развој. Србија је изузетно повезана са светом, у сваком погледу и то морамо да сматрамо за наш важан квалитет и вредност наше политике која као коначни циљ има заштиту наших примарних државних и националних интереса и у исто време стални раст наше економије и животног стандарда наших грађана.
Ова политика је показала своју снагу и виталност у веома тешким моментима тако да ћемо наставити да је примењујемо и убудуће. Надам се да ћемо и овде, на овом Форуму добити корисне и пријатељске сугестије како да будемо још ефикаснији у реализацији наших приоритета, јер подршка нам је потребна, нарочито од вас који својим радом а репутацијом чините овај Форум важним.
Не желимо никакву нову кризу, треба нам мирно и стабилно окружење, као што сам рекао. Али ако се таква криза појави, спремни смо а за њу, имамо чиме да одговоримо и да, пре свега, заштитимо наше грађане од било какве неизвесности. То је, наравно, наша политика отворености а принципијелности на међународној сцени, то је и наш напор да очувамо а унапредимо односе са свима који доприносе нашем развоју. Србија има пријатеље и партнере на свим странама света, они поштују то што водимо рачуна најпре о себи и о нашим интересима, а у исто време тражимо да се поштују међународна правила и у политици и у економији.
Макроекономски показатељи нас упозоравају да ће наредна 2023. година у сваком смислу бити још изазовнија година, и да ће се ЕУ, која је свима нама у региону водећи економски и политички партнер, суочити са падом економске активности. Посматрано кроз призму досадашњих искустава, ЕУ је у кризним ситуацијама окренута себи и својим чланицама, не придајући довољан значај ефектима таквих криза на ситуацију у нашем региону. Зато сматрамо да је, поготово у светлу дешавања у Украјини, крајње време за конкретније кораке у политици проширења. Потребне су нам испружене обе руке ЕУ које би показале да Европска унија заиста жели наш допринос у уједињавању Европе.
Нажалост, било би неозбиљно када бисмо у наше планове ставили да ће све преко ноћи да се врати у нормалу и да ћемо изаћи из кризног периода за један дан. Искуство из само протеклих осам или десет година, говори нам да се свет, а нарочито Европа креће из једне кризе у другу, да се оне надовезују а да постају природно стање. Тако је било са мигрантима пре седам и осам година, са пандемијом вируса Корона, тако је и данас.
Промишљена и одговорна фискална и економска политика која је вођена у последњих десет година, омогућила нам је да у протеклом периоду привучемо убедљиво највише директних страних инвестиција у региону. Генеришемо раст у рударству, прерађивачкој индустрији, области информационо-комуникационих технологија и многим другим секторима.
Ми се надамо што бржем постизању мира у Украјини, не само због тога што нам је тешко да будемо сведоци сукоба два нама веома блиска народа. Желимо мир зато што Србији не треба никаква нестабилност, ни у нашем региону, ни у Европи, треба нам мирно и стабилно окружење, јер само у њему можемо да искажемо свој пуни потенцијал и да стално подижемо све наше економске и развојне параметре.
Из тих одлука проистичу конкретне последице на наш свакодневни живот, а оне су такве да Србија а наши грађани ниједног дана нису били без пуног снабдевања, нарочито храном и енергентима. Пред нашим радњама и бензинским пумпама ниједног дана није било редова и несташица. Наша индустрија, укључујући и све стране компаније које су инвестирале у Србији имају стабилно снабдевање гасом и свим материјалима који су неопходни за производњу. Наша пољопривреда је на време обавила све своје послове.
Хвала вам још једном а желим успешан рад twenty two. Београдског економског форума!
Фото: Танјуг
Влада која је отворена за сугестије и за мишљење стручњака има много више шанси да донесе добре одлуке и зато смо данас овде премијерка и ја и друге наше колеге, које ће учествовати на овом Форуму. Ово је влада која доноси добре одлуке за Србију а за наше грађане.
Ми имамо потенцијале да се суочавамо са глобалним кризама, то смо и показали. Наша економија, а пре свега наше јавне финансије су стабилне и отпорне на ударе споља, то нам даје простор да интервенишемо где год је потребно – на пример у помоћ привреди, њеним угроженим гранама, а нарочито нашим грађанима – незапосленима, пензионерима и младима.
Још једном ми је изузетна част да могу да вас поздравим на отварању Београдског економског форума, који је за 22 године откако се одржава, постао незаобилазно место за разговор о нашој економској а развојној будућности. Драго ми је што ћемо и на крају ове године имати прилику да чујемо најеминентније експерте и њихова гледања на главне проблеме са којима се суочава Србија као део европског и глобалног економског простора, а нарочито – њихова мишљења о будућим кретањима и на који начин Србија треба да се постави према тој будућности.
На самом почетку кризе у Украјини, када су наступили велики поремећаји на тржишту, донели смо, као држава, неколико стратешких спољнополитичких одлука, које су и данас актуелне и за које је већ прошло довољно времена да прођу тест да ли су биле добре за нашу државу и наш народ. Као што знате, у свим најважнијим светским форумима, нарочито у Уједињеним нацијама, поновили смо своју подршку суверенитету и територијалном интегритету Украјине. У исто време, водећи рачуна само о интересима Србије, нисмо увели санкције Русији. То су биле и то су и данас добре одлуке за Србију – најбоље могуће у оваквим околностима.
Ми нисмо изазвали ове проблеме, али ко нас пита, они су дошли и на наша врата и ми морамо да их решавамо. Управо то, како решавамо ове проблеме које нисмо изазвали, разликује Србију од многих других у Европи. Исто је било и са нашим одговором на пандемију Ковида-19, који се показао као успешнији од многих других у Европи.
Српска привреда није имуна на преливање кризе, али смо ове године успели да у највећој мери ублажимо економске ефекте продубљених геополитичких тензија. Упркос очекиваном паду инвестиционих активности у овој години (глобално и регионално) прилив страних директних инвестиција у Србији се од средине априла вратио на ниво који је бележио пре избијања сукоба у Украјини. Током прва три квартала ниво директних инвестиција достигао је 3 милијарде евра, а позитивни трендови настављени су и током октобра и новембра.
Ово је урађено уз огроман напор, уз прецизно планирање и располагање ресурсима, а пре свега због тога што се држимо наших принципа у међународним односима и што пред собом, као главни приоритет видимо добробит Србије, а други нека воде рачуна о себи.
