Потписивањем уговора о откупу са Босном и Херцеговином 24. фебруара 2022. године, Србија је постала власник заграде амбасаде и резиденције бивше СФРЈ у Берну. Кантон Берн је 2017. године овај објекат уврстио у листу заштићених културних добара у Швајцарској. Иначе, ово здање је изградило предузеће Енергопројект 1978. године.
Процес још увек није окончан, јер на његову динамику утичу билатерални односи, политичке прилике, као и приступ земљишним књигама у земљама у којима се објекти налазе, посебно у случају када ни једна од држава сукцесора нема дипломатско-конзуларно представништво у земљи у којој се непокретност налази.
Последњи састанак Мешовите комисије за питање сукцесије је одржан у Сарајеву, а наредни треба да се одржи у Загребу.
Финални уговор о заједничкој продаји свих држава сукцесора некретнине коју је после распада СФРЈ користила СРЈ, а потом Р. Србија за потребе свог сталног представништва при УН у Њујорку, потписан је 27. септембра 2022. године у висини од 50 милиона САД долара.
Споразум о питањима сукцесије је постигнут између пет држава сукцесора СФРЈ (пет бивших република) и потписан је у Бечу, 29. јуна 2001. године.
Спровођење Споразума је сложени процес који овлашћени представници држава сукцесора воде у оквиру Мешовитог комитета за расподелу дипломатско-конзуларне имовине из Анекса Б.
Анексом Б дефинисана је квота за сваку појединачну државу сукцесора и квота Србије износи 39,5%. Додатком уз Анекс Б утврђен је списак од 123 непокретности које су предмет сукцесије, а Србији је до сада припало 40 непокретности у 25 државa, док је за расподелу остало још 16 објеката у 11 држава.
Министарство спољних послова Р. Србије је надлежно за спровођење само једног дела Споразума – Анекса Б (од укупно седам анекса) који се тиче власништва дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) некада заједничке државе.
Сукцесија заједничке имовине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије спроводи се у складу са Законом о потврђивању Споразума о питањима сукцесије, који је објављен у Службеном гласнику Савезне Републике Југославије, Међународни уговори, бр. 6 од 3. јула 2002. године.
Последњи састанак Мешовите комисије за питање сукцесије је одржан у Сарајеву, а наредни треба да се одржи у Загребу.
Финални уговор о заједничкој продаји свих држава сукцесора некретнине коју је после распада СФРЈ користила СРЈ, а потом Р. Србија за потребе свог сталног представништва при УН у Њујорку, потписан је 27. септембра 2022. године у висини од 50 милиона САД долара.
Споразум о питањима сукцесије је постигнут између пет држава сукцесора СФРЈ (пет бивших република) и потписан је у Бечу, 29. јуна 2001. године.
Спровођење Споразума је сложени процес који овлашћени представници држава сукцесора воде у оквиру Мешовитог комитета за расподелу дипломатско-конзуларне имовине из Анекса Б.
Анексом Б дефинисана је квота за сваку појединачну државу сукцесора и квота Србије износи 39,5%. Додатком уз Анекс Б утврђен је списак од 123 непокретности које су предмет сукцесије, а Србији је до сада припало 40 непокретности у 25 државa, док је за расподелу остало још 16 објеката у 11 држава.
Министарство спољних послова Р. Србије је надлежно за спровођење само једног дела Споразума – Анекса Б (од укупно седам анекса) који се тиче власништва дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) некада заједничке државе.
Сукцесија заједничке имовине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије спроводи се у складу са Законом о потврђивању Споразума о питањима сукцесије, који је објављен у Службеном гласнику Савезне Републике Југославије, Међународни уговори, бр. 6 од 3. јула 2002. године.
