Преко београдског аеродрома, у Србију је дошло свега 6,67 одсто њих, казала је Јанковић.
Немачки лист наводи да је визни режим Београда изазвао негодовање бројних чланица ЕУ, па и министарке унутрашњих послова Немачке Ненси Фезер, која је рекла да Србија мора да промени своју визну праксу “сада, а не некада“, и упозорила да би та пракса могла да “стоји на путу” шанси Србије да постане чланица ЕУ.
Истовремено, амбасадорка је поручила да је Србија схватила забринутост немачких и европских партнера и да жели да сарађује на постизању решења.
Ствара се утисак да је визни режим Србије главни проблем ирегуларне миграције у Европску унију, али бројке говоре друго, указала је данас амбасадорка Србије у Немачкој Снежана Јанковић, у изјави за „Зидојче Цајтунг”.
Она је подсетила да са већином земаља, чији грађани без виза могу да допутују у Србију, такви споразуми постоје већ деценијама, а реч је о наслеђу бивше Југославије. Такође, подсетила је да је Југославија била један од оснивача Покрета несврстаних.
Тако су, каже, услови за улазак грађана из Индије, Бурундија, Тунниса и са Кубе већ пооштрени, и они сада морају да прикажу плаћену повратну карту са датумом напуштања земље.
Такође, указала је и да је забележен највећи пораст броја миграната из Авганистана, Сирије и Пакистана.
Јанковић је указала да је председник Александар Вучић најавио да ће Србија своју визну политику значајно усагласити са политиком ЕУ, а да на детаљима већ ради одговарајућа радна група.
Јанковић је одбацила тврдње да Београд омогућава безвизни режим земљама које не признају независност тзв. Косова. Негирала је и оптужбу која је стигла из редова Слободарске партије Немачке (ФДП) да Србија, у сагласности са Москвом, мигранте циљано “прослеђује” у ЕУ.
Она је за немачки дневник указала на званичне бројке из Београда, према којима је већи део миграната, који су од почетка године ушли у Србију, дошао преко копнене границе, из суседних држава, попут Северне Македоније, Бугарске, Албаније.
