Обострано је изражена заинтересованост за успостављање директне комуникације и сарадње две сродне институције, што би значајно допринело јачању билатералне сарадње на плану културе.
Амбасадор Грбић је представио Народну библиотеку Србије као најстарију установу културе у земљи која, упркос разарањима и уништавању драгоцене грађе (књига и рукописа) током ратова у ХХ веку, баштини непрекидну историју трајања од 190 година.
Изразио је наду да ће у будућности више дела српских аутора бити преведено на корејски језик, како би се читаоци у Кореји упознали са класичним и савременим делима српске књижевности.
Амбасадор Републике Србије у Републици Кореји Немања Грбић посетио је Националну библиотеку Кореје и састао се са извршном директорком ове престижне културне институције Су Хје-ран.
Извршна директорка Су представила је Националну библиотеку Кореје као установу културе од изузетног значаја. Основана је 1945. године, а данас располаже импозантним фондом књига, који броји преко 13 милиона наслова, од којих око 1,5 милион страних књига, што је чини једном од 15 највећих библиотека у свету.
Амбасадор је посету искористио да Националној библиотеци Кореје поклони збирку два капитална Дучићева дела „Јутра се Леутара“ и „Благо цара Радована“, уз молбу да је уврсте у фонд библиотеке.
Изразио је наду да ће у будућности више дела српских аутора бити преведено на корејски језик, како би се читаоци у Кореји упознали са класичним и савременим делима српске књижевности.
Амбасадор Републике Србије у Републици Кореји Немања Грбић посетио је Националну библиотеку Кореје и састао се са извршном директорком ове престижне културне институције Су Хје-ран.
Извршна директорка Су представила је Националну библиотеку Кореје као установу културе од изузетног значаја. Основана је 1945. године, а данас располаже импозантним фондом књига, који броји преко 13 милиона наслова, од којих око 1,5 милион страних књига, што је чини једном од 15 највећих библиотека у свету.
Амбасадор је посету искористио да Националној библиотеци Кореје поклони збирку два капитална Дучићева дела „Јутра се Леутара“ и „Благо цара Радована“, уз молбу да је уврсте у фонд библиотеке.
