Додао је да је председник Северне Македоније Стево Пендаровски по доласку положио венац на спомен плочу која бележи један тренутак значајан за историју македонског народа, када је одржано прво заседање АСНОМ-а у непосредној близини манастира, 1944. године.
Оценио је и да је данашње обележавање у Прхору Пчињском „камен темељац“ за нове будуће односе двеју држава и будућег обележавања овог датума.
Након полагања венаца на спомен плочу поводом првог заседања АСНОМ-а у капели манастира Прохор Пчињски, Селаковић је новинарима рекао да данашње заједничко обележавање указује да су Србија и Македонија добри суседи, добри пријатељи и да је веома важно да унапређујемо наше добросуседске односе. Извор: Танјуг
Истакао је да је у том смислу и са том жељом именован као изасланик председника Александра Вучића да дочека председника Пендаравског.
Он је казао да је манастир Прохор Пчињски светиња која чува и гради традицију током читавог миленијума, те подсетио да је прошле године обележено 950 година овог светог места.
Истакао је да су данас владике Српске православне цркве и Македонске православне цркве први пут од почетка Другог светског рата служиле заједно литургију.
Подсетио је да је овде одржано прво историјско заседање АСНОМ-а, те оценио да је почетак добре традиције то што ове године 2. август делегација Северне Македоније прослава на овом месту. Очекује, казао је, да ће то бити настављено и убудуће.
Након 18 година данас су у манастиру Српске православне цркве Прохор Пчињски државно-црквене делегације Србије и Северне Македоније обележиле 2. август, који званично Скопље обележава као Дан Републике – Илинден.
Обележавању овог значајног датума за Србију и Северну Македонију присуствовале су делегације двеју држава предвођене македонским председником Стевом Пендаровским и шефом српске дипломатије Николом Селаковићем, као изаслаником председника Србије Александра Вучића.
То је, истакао је Селаковић, догодило први пут након 18 година.
„Данас, 2. август је важан и историјски значајан датум за оба народа и чува успомена на неке претходне генерације које су за свог животног века оставиле траг у историји два народа“, рекао је Селаковић.
Пендаровски је додао да је са министром Селаковићем договорио оснивање радне групе при министарствима спољних послова двеју држава која ће радити на томе.
„Тиме показујемо колико смо поштујући једни друге, поштујући традицију, историјско наслеђе окренути будућности и желимо да будуће генерације одгајамо у духу добросуседства и толеранције“, рекао је шеф српске дипломатије.
Пендаровски је захвалио председнику Александру Вучићу и патријарху Порфирију који су, како је рекао, омогућили да после 18 година паузе македонска делегација дође на ово свето место, у манастир Прхор Пчињски, да обележи најзначајнији македонски празник – Илинден.
Истакао је да Прохор Пчињски има значајно место у контексту политичких и црквених односа који су, како је рекао, у међувремену разрешени.
Указао је и да са друге границе, када се пређе иза Брњака, места победе славне српске војске у кумановској бици и јужније има важност за нашу српску историју.
Указао је и да са друге границе, када се пређе иза Брњака, места победе славне српске војске у кумановској бици и јужније има важност за нашу српску историју.
„Имали смо и прилике да након полагања венаца разговарамо у присуству наших домаћина владике врањског Пахомија и о будућим обележавањима, у годинама које су пред нама и да констатујемо колико су историје наших народа прожете“, рекао је.
Након полагања венаца на спомен плочу поводом првог заседања АСНОМ-а у капели манастира Прохор Пчињски, Селаковић је новинарима рекао да данашње заједничко обележавање указује да су Србија и Македонија добри суседи, добри пријатељи и да је веома важно да унапређујемо наше добросуседске односе. Извор: Танјуг
Истакао је да је у том смислу и са том жељом именован као изасланик председника Александра Вучића да дочека председника Пендаравског.
Он је казао да је манастир Прохор Пчињски светиња која чува и гради традицију током читавог миленијума, те подсетио да је прошле године обележено 950 година овог светог места.
Истакао је да су данас владике Српске православне цркве и Македонске православне цркве први пут од почетка Другог светског рата служиле заједно литургију.
Подсетио је да је овде одржано прво историјско заседање АСНОМ-а, те оценио да је почетак добре традиције то што ове године 2. август делегација Северне Македоније прослава на овом месту. Очекује, казао је, да ће то бити настављено и убудуће.
Након 18 година данас су у манастиру Српске православне цркве Прохор Пчињски државно-црквене делегације Србије и Северне Македоније обележиле 2. август, који званично Скопље обележава као Дан Републике – Илинден.
Обележавању овог значајног датума за Србију и Северну Македонију присуствовале су делегације двеју држава предвођене македонским председником Стевом Пендаровским и шефом српске дипломатије Николом Селаковићем, као изаслаником председника Србије Александра Вучића.
То је, истакао је Селаковић, догодило први пут након 18 година.
„Данас, 2. август је важан и историјски значајан датум за оба народа и чува успомена на неке претходне генерације које су за свог животног века оставиле траг у историји два народа“, рекао је Селаковић.
Пендаровски је додао да је са министром Селаковићем договорио оснивање радне групе при министарствима спољних послова двеју држава која ће радити на томе.
„Тиме показујемо колико смо поштујући једни друге, поштујући традицију, историјско наслеђе окренути будућности и желимо да будуће генерације одгајамо у духу добросуседства и толеранције“, рекао је шеф српске дипломатије.
Пендаровски је захвалио председнику Александру Вучићу и патријарху Порфирију који су, како је рекао, омогућили да после 18 година паузе македонска делегација дође на ово свето место, у манастир Прхор Пчињски, да обележи најзначајнији македонски празник – Илинден.
Истакао је да Прохор Пчињски има значајно место у контексту политичких и црквених односа који су, како је рекао, у међувремену разрешени.
Указао је и да са друге границе, када се пређе иза Брњака, места победе славне српске војске у кумановској бици и јужније има важност за нашу српску историју.
Указао је и да са друге границе, када се пређе иза Брњака, места победе славне српске војске у кумановској бици и јужније има важност за нашу српску историју.
„Имали смо и прилике да након полагања венаца разговарамо у присуству наших домаћина владике врањског Пахомија и о будућим обележавањима, у годинама које су пред нама и да констатујемо колико су историје наших народа прожете“, рекао је.
